|
Klima uređaji u našem domu
Davne 1877. godine Kraljevski zavod za patente u Berlinu odobrio je patent nemačkog naučnika Karla fon Lindea za njegove rashladne mašine, čime je počela savremena era hlađenja. Za početak ere klimatizacije smatra se 1902. godina, kada je američki inženjer Vilis Kerijer patentirao prvi sistem za klimatizaciju vazduha. Baš kao što je to i nemački naučnik Linde formulisao, klima uređaji imaju isti sistem rada i osnovne komponente kao kućni frižider. Sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je tzv. kompaktni ili prozorski klima uređaj, kod koga su u jednom kućištu bili smešteni svi elementi, sa spoljašnje strane kompresor i kondenzator sa ventilatorom, a sa unutrašnje isparivač i ventilator. Kasnije su razvijeni tzv. split-sistemi, kod kojih je glavni pogonski sklop (kompresor i kondenzator) izmešten napolje, izvan prostorije.
Kakav klima uređaj kupiti?
Na tržištu dominiraju klime od 9.000, 12.000 i 18.000 BTU/h (britanska merna jedinica za snagu klima uređaja); ovi srednji hlade prostor od oko 130 kubika (standardno izolovana soba površine 50 m² i visine 2,5 m). Za izračunavanje kapaciteta hlađenja koji Vam je potreban koristi se jednostavna formula: veličinu prostora koji želite ohladiti (zagrejati), izraženu u kubnim metrima, pomnožite faktorom od 30 do 40, zavisno od toplotnog opterećenja prostora. Prostor je toplotno vrlo opterećen ako je izložen suncu, ako ima puno staklenih površina, ako se u njemu zadržava puno ljudi ili se u prostoru nalazi puno kompjuterske opreme i drugih unutrašnjih izvora toplote. Dobijeni broj u vatima predstavlja kapacitet hlađenja za pravi izbor modela klima uređaja koji Vam je potreban.
Jednostavan primer:
32 (m²) (površina osnove) x 3 (m) (visina plafona) x 35 W (faktor) = 3360 W
Osnovna namena klima uređaja jeste hlađenje, međutim sve savremene jedinice imaju i toplotnu pumpu, pa mogu i da dogrevaju, ali samo ako spoljna temperatura ne prelazi -5°C. Kvalitetniji uređaji sa invertar kompresorima mogu da greju prostorije i ako je napolju -15°C. Iako su skuplji, posle nekoliko godina se isplate jer troše jako malo struje. Klasičan klima uređaj ne treba koristiti zimi, kada su spoljne temperature niske (niže od 0°C) jer se spoljna jedinica zarobi ledom, te ne može normalno da radi, a može doći i do mehaničkih oštećenja. Najkritičnija temperatura za grejanje je od +4°C do -2°C, jer je tada relativna vlažnost vazduha velika. Ako je relativna vlažnost vazduha veoma visoka (> 80%), a uređaj radi u režimu hlađenja, može se desiti da kaplje voda iz unutrašnje jedinice. Tada treba smanjiti brzinu ventilatora na minimum ili uključiti režim za odstaranjivanje vlage u vazduhu.
Imajte u vidu i nekoliko bitnih elemenata prilikom donošenja konačne odluke o kupovini klima uređaja:
Položaj objekta koji treba da se klimatizuje - naravno, veća snaga je potrebna za objekte koji su okrenuti ka jugu, jugozapadu i zapadu, jer je uticaj sunčeve energije mnogo veći nego na severnoj ili istočnoj strani; Izolacija objekta - dobro izolovani objekti, sa dobrom i kvalitetnom stolarijom, zahtevaju manje snage nego objekti sa slabijom izolacijom; Staklene površine - element staklene bašte svima je poznat i kao takav je vrlo nezgodan za klimatizaciju, jer potrebna snaga na objektima sa dosta stakla prelazi i duplo veću snagu u odnosu na standard. Naravno, dosta se tu može uticati i roletnama, venecijanerima, stop sol folijama i sl.; Unutrašnja visina u objektu - zbog poznatih zakona fizike da hladan vazduh ide na dole, a da topli vazduh ide na gore, visina prostora bitnije utiče na snagu uređaja u slučajevima iznad standarda (preko 3,2 m); Namena prostora - postoje kriterijumi za potrebnu snagu uređaja za stambene prostorije, koji se svakako ne mogu primenjivati i u recimo ugostiteljskim, trgovačkim objektima ili u fitnes centrima, gde je pored većeg broja ljudi prisutno i jače osvetljenje, uređaj koji takođe emituju toplotnu energiju, rasipanje energije kroz često otvaranje vrata i sl.
Održavanje
Redovno održavanje znači čist, svež i zdrav vazduh, i zaštitu od najrazličitijih bolesti i alergija. Proveravajte čistoću Vaših filtera i čistite ih redovno, jer time produžavate vek trajanja uređaja i obezbeđujete pravilan rad. Zbog svega ovoga, pre sezone hlađenja potrebno je izvršiti generalno čišćenje i dezinfekciju klima uređaja, prvenstveno iz higijenskih razloga, jer u suprotnom klima uređaj može biti izvor najrazličitijih bolesti i alergija. Filtere potopite u mlaku vodu (do 30°C) u koju se sipa malo deterdženta za sudove, i ostavite da odstoji 30 min. Zatim ih isperite mlazom vode, prosušite ih i vratite ih suve na mesto. Nemojte preterivati sa podešavanjem temperature, naročito leti pri hlađenju. Preporučuje se maksimalna razlika unutrašnje u odnosu na spoljnu temperaturu od 10°C. Neka normalna zadata temperatura leti je 25°C. Pogrešno je mišljenje da klima, kad se podesi na temperaturu od 16°C, a napolju je 35°C, zaista može da postigne tu temperature. Pod uslovom da je adekvatan prostoru, uređaj može da napravi 5-7 stepeni temperaturne razlike.
Pobornici zaštite životne sredine i efikasnog korišćenja energije imaju još nekoliko saveta za sve sadašnje i buduće vlasnike klima uređaja:
Spustite roletne ili navucite zavese kako biste smanjili nakupljanje toplote danju, a otvorite ih noću da povećate hlađenje; Ako se spoljašnji deo klima uređaja nalazi u hladovini, troši 10% manje energije; Pazite da termostat od klima uređaja ne stoji u blizini sijalica i drugih aparata; Hladite samo prostorije u kojima boravite; Koristite ventilator uz klima uređaj, jer time raste efikasnost klima uređaja.
|
